Zvonimir Požar

Zvonimir Požar - "Kućni prag"

(ulje na platnu)

Milić od Mačve - "Kućni prag"

(ulje na platnu

Jasna Kovačević - "Kućni prag"

(akril na platnu)

KUĆNI PRAG – PREBIVALIŠTE DUHOVA PREDAKA

Duša slovenska (23)

„Kad iz kuće odu čeljad, kad kuća ostane sama, napuštena, kad počne da se urušava, mora nešto živo da ostane. Mrtva uspomena ničemu ne služi, pa su otuda ljudi izmislili guju kućevnicu. Znamo svi za tu guju, više smo je mi pod prag podgurali, ostavili je kao ključ, nešto živo da čuva uspomene…Naša prošlost, briga o prošlosti bez koje ne možemo u budućnost, je simbolično gujna. To gujište koje je u nama i oko nas nikad se od kuće nije odvojilo, ko to izgubi, izgubiće uspomenu na sebe.” (Slobodan Ristović)

Kućni prag simbolizuje granicu između dva sveta u kojima čovek boravi: svet topline i sigurnosti koji je unutra i svet rada, truda i poteškoća koji je napolju. Na toj granici nalaze se preci koji one unutra štite od zlih uticaja spolja. Otuda važnost kućnog praga u narodnim verovanjima svih Južnih Slovena.

Mističnost kućnog praga i njegov značaj u tradicionalnim običajima ogleda se u narodnim izrekama: “Kućni je prag najviša planina”, “Ne napuštaj kućni prag i ognjište” i slično. Među prvim tabuima s kojima se susreću deca su zabrane vezane za kućni prag. Vrlo brzo dete nauči da je prag poseban deo kuće prekriven velom mističnosti i magije. I u današnje vreme poštuje se kućni prag na način da starije osobe zabranjuju mlađima da stoje na njemu. Stajanje na kućnom pragu nije poželjno, a pogotovo je zabranjeno kad grmi. Veza između groma i kućnog praga ukazuje na posvećenost kućnog praga Perunu, bogu groma i grmljavine.

U svim slovenskim krajevima kućni prag je bio svetinja. Smatralo se da onaj ko stane na kućni prag čini svetogrđe. Takođe je rašireno verovanje da ne valja sedeti na kućnom pragu jer to sluti na siromaštvo. Neki istraživači staroslavenske religije i mitologije svetost kućnog praga povezuju s kultom predaka. Spasoje Vasiljev navodi: „Sloveni su svoje mrtve ili sahranjivali u polja, pod pragom ili oko ognjišta, ili su položivši ih u čamac spaljivali, ili pak na more otiskivali.“

Mlada se udajom ne vezuje samo za mladoženju već i za celu njegovu porodicu i kuću. Kućni prag je bio svetinja koja se nije smela skrnaviti, te se mlada preko njega morala prenositi ili ako je mladoženja nije prenosio morala je da pazi da prag pri prelasku ne dotiče. Ovaj običaj povezan je sa staroslovenskim sahranjivanjem gospodara na svom konju ispod kućnog praga.

KUĆNI PRAG

Nigde nema toliko slobode

kao što je na svome nebu

uramljenom kućnim pragom.

Sa njega se vidi sve

od krštenice do kadionice.

Vide se kapi znoja

i ruža rađanja.

Kad krenete od kuće, sve zaključate,

samo za njegovu košulju nemate dugme.

Sakriven u pupak i majku

prag te prati i sa puta vrati.

Onaj ko ima prag za putokaz,

ni na nebu ne može da zaluta.

Slobodan Ristović

Iz knjige KUĆNA GUJA

Srpska knjiga, Ruma, 2001

Vrijeme van izložbe, sa ljubaznim domaćinima

U društvu sa turističkim vodićem

Obilazak zlatnog Praga, sa sinom Sašom

Ovo je drugi put moga bivstvovanja u Pragu

Fotografija za lijepu uspomenu

Pored BiH-a zastave u Ambasadi